Kiseline i baze imaju nekoliko definicija.
Najpoznatija i ona koju vi verovatno znate je da su kiseline donori H+
jona a baze OH- jona. Ali zašto kiseline doniraju baš H+
jone a baze OH- jone? Razlog leži u jednoj od osobina elemenata a to
je elektronegativnost.
Elektronegativnost
Elektronegativnost je jačina kojom supstanca privlači elektrone. To znači da ako
imate vezu između dve supstance npr. neka supstanca XY elektroni koji
sačinjavaju vezu će biti bliži supstanci koja ima veću elektronegativnost (veća
vrednost elektronegativnosti i element jače privlači elektrone). Npr kod nekog
jedinjenja opšte formule XY , X ima veću elektronegativnost pa bi veza između ta
dva elementa trebala da izgleda u stvari ovako:
X∙∙ Y umesto X ∙∙ Y
X je naš elektronegativniji element,
odnosno on jače privlači elektrone i zato je ova veza bliža elementu X. Koji su
elementi jače a koji slabije elektronegativni? Nementali imaju veću
elektronegativnost dok metali imaju manju elektronegativnost. Što i treba da
nam bude logično jer nemetali teže da prime elektrone kako bi dostigli
konfiguraciju plemenitog gasa dok metali teže da otpuste elektrone kako bi
dostigli konf plemenitog gasa. Od nemetala najveću elektronegativnost ima F pa
O pa Cl pa N itd. Postoje tabele sa podacima na interenetu sa tačnim
vrednostima i do njih nije teško doći.
Kiseline
Dakle kiseline doniraju proton, tj. H+
jon. Hajde sada kada smo razumeli šta je elektronegativnost da vidimo zašto kiseline
doniraju H+ jone. Uzećemo prvo kiselinu HCl. Hlor je nemetal i ima
veliku elektronegativnost i iznosti oko 3 dok je za vodonik manja i iznosi oko
2,2. To znači da je elektronski par između H-Cl bliži hloru i to izgleda kao
što je prikazano na slici:
Gde je H zelene boje, Cl žute a crne tačke
su elektroni, odnosno veza između dva atoma. Kako su elektroni bliži Cl a
daleko od H, vodoniku je lako da napusti molekul i sada postane H+
jon jer je taj jedan elektron koji je imao ostavio hloru. Hlor je sada
negativan jer je preuzeo jedan elektron od hlora. Isti slučaj je i za HF, HBr i
HI kiseline.
U slučaju H2SO4
kiseline, molekul izgleda ovako:
Gde su atomi H prikazani plavom bojom, S
zelenom, 4 O atoma crvenom i crnim taćkama elektroni. Ovde moramo da gledamo
elektronegativnosti S, O i H. Za S je oko 2,6, kiseonik oko 3,4 i za H je oko
2,2. Dakle O je najelektronegativniji. On dakle uzima elektrone, tj najjače ih
privlači, ali kako je vezan i za S i za H (govorimo o 2 atoma kiseonika koja se
na slici nalaze ispod atoma S) on može da ih privlači i sa atoma S i sa atoma
H. Ko će prvi da "popusti"? Prvi popušta atom H jer on ima manju
elektronegativnost od S, odnosno kako on ima manju sposobnost privlačenja
elektrona on se odvaja od od ovog molekula. To je za prvi H atom, drugi H atom
se takođe odvaja od ovog sada jona (jer jedan H+ već napustio
moelkul) ali teže. Razlog je jer sada imamo negativno naelektrisan jon, to
negatinvo naelektrisanje delimično zadovoljava i taj kiseonik sa koga treba da
odvojimo drugi H atom. Sumporna kiselina disosuje i daje i taj drugi H+
jon, ali sam samo želeo da napomenem da njega daje malo teže u odnosu na prvi H+
jon.
Ova pravila dalje važe za sve kiseline.
Napomena: Rekli smo da sumporna
kiselina formule H2SO4 daje 2H+ jona, hlorovodonična
HCl daje naravno 1 H+, fosforna formule H3PO4
daje 3 H+ jona. A koliko daje fosforasta kiselina formule H3PO3?
Iako po formul iona ima 3 H atoma ona daje maksimalno 2 H+ jona, a
razlog je sledeći. Taj treći H atom je vezan za P a ne za O. Kako P ima sličnu
vrednost elektronegativnosti kao i vodonik, ne dolazi do pomeranja veze između
ta dva elementa i fosforasta kiselina ne daje taj treći H+ jon.
Baze
Baze doniraju OH- jon. Razlog
je isti kao i kod kiselina. Ako smo to razumeli, razumećemo i za baze vrlo
lako. Uzećemo npr bazu NaOH
Na je zelen, O crven i H plav. Elektroni
su prikazani crnim tačkama. Kiseonik ima najveću vrednost elektronegativnosti i
on privlači elektrone i od Na i od H. Ali, H ima veću elektronegativnost od
skoro svih metala, tako da će kiseonik pre privući elektrone preko veze koju je ostvario
sa Na nego sa H. Kada jednom natrijum napusti molekul Na+, vodonik
neće napustiti sada jon OH- jer je kiseonik zadovoljio svju
"glad" za elektronima uzevši ih od Na. I zato baze daju OH-
jone. Ovo naravno važi za sve ostale baze Mg(OH)2, KOH, Ca(OH)2
itd.
I za kraj da naglasim, na svim slikama
nacrtani su samo elektroni koji učestvuju u formiranju veza, ostale elektrone
koji okružuju atome a ne učestvuju u vezama nisam crtao zbog preglednosti slika.
Нема коментара:
Постави коментар